Njemačka štampa pred dolazak Šolca: Vučićev kolut unazad

„To što Srbija sada hoće da dopusti zaokret od 180 stepeni kada se radi o gradnji rudnika litijuma, dobra je vijest“, piše novinar Frankfurter algemajne cajtunga Andreas Mim.

„Zaliha je vrlo velika, ruda se nalazi tako reći pred kućnim vratima, a sa Rio Tintom je pravo na eksploataciju dobio poverljiv, iskusan i finansijski jak akter u svetskom rudarstvu. Srpski šef države Aleksandar Vučić koji vlada autokratski, neće se zadržati samo na rudarstvu, već će željeti da što veću stvorenu vrednost zadrži u zemlji. Ali, to ne mijenja činjenicu da će projekat produbiti ekonomske odnose sa EU. Jača integracija dugogodišnjeg kandidata za pristup EU koji se klati između Brisela, Moskve i Pekinga je – poželjna. Utoliko kancelar Olaf Šolc dobro postupa kada mu ukazuje čast, to je i mali gest zahvalnosti za tihu pomoć Srbije Ukrajini u vidu oružja.

Rio Tinto mora da dokaže da je eksploatacija srebrnastobijelog metala moguća bez opasnosti za životnu sredinu od koje strahuje stanovništvo. Ali, britansko-australski koncern tu daje mnogo bolje garancije od kineskih firmi“, piše između ostalog Frankfurter algemajne cajtung.

Vučićevo obećanje

Isti autor je objavio odvojen članak u kojem je iznio širi kontekst situacije pod naslovom „Vučićev kolut unazad u srpskom sporu oko litijuma“. Nakon razmatranja značaja litijuma za proizvodnju e-automobila u Evropi, on napominje i da u svemu što se trenutno dešava važnu ulogu ima i „strahovanje da bi Vučić projekat mogao da povjeri i kineskim kompanijama. Srbija je već 12 godina kandidat za pristup EU, ali održava najbolje odnose sa Pekingom“. Ali, Vučić je, kako se navodi u tekstu, već rekao da nema namjeru da angažuje Kineze na projektu: „Obećali smo da ćemo se baviti Evropskom unijom. Šolcova posjeta bi sada to trebalo da učvrsti“.

„Vučić je u EU i Vašingtonu, i pored dobrih kontakata sa Moskvom i Pekingom, dobio podršku, jer šalje municiju Ukrajini. Kritički komentari o mogućim manipulacijama na posljednjim izborima su izostali“, navodi se u ovom tekstu.

Na šta su spremni zbog srpskog litijuma?

„Šolc u litijumskoj misiji u Srbiji" – naslov je teksta objavljenog u Zidojče cajtungu. Iz njega prenosimo ove redove: „Pitanje je da li Šolc kao i potpredsjednik Evropske komisije Maroš Šefčovič koji takođe putuje u Srbiju, toliko žele litijum da mogu da se prave da ne vide ekološke dileme, a ni deficite na planu pravne države. Osim toga, tu postoji i geopolitička dimenzija: srpski predsjednik Aleksandar Vučić je poznat po svojoj politici, kojom teži ka EU, ali i održavanju dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom. Litijumski projekat ne samo što bi mogao da obezbijedi Evropi jednu dragocjenu sirovinu, već bi mogao i da jače poveže Srbiju sa Zapadom.“

U tekstu se iznosi i sažeta priča o ranijim demonstracijama u Srbiji i odluci „Vučića i njegove vlade“ iz 2022. godine da „navodno definitivno obustave projekat Rio Tinto. „Njegovi protivnici su smatrali da je to bilo samo igranje na vrijeme. I zaista, Rio Tino je i dalje kupovao zemlju. Vučić i Šefčovič su u septembru 2023. potpisali izjavu o namjerama za uspostavljanje strateškog partnerstva na planu kritičnih sirovina, uključujući i litijum. Kada je za to saznala javnost, Beograd je tvrdio da to nema veze sa projektom Rio Tinto.“

„Ali, u januaru 2024, nakon parlamentarnih izbora izmanipulisanih u korist vlade, Vučić i tadašnja premijerka Ana Brnabić su počeli da govore o obnavljanju projekta. U junu je Vučić rekao Fajnanšl tajmsu da bi rudnik Jadar mogao da proradi 2028. I da godišnje isporučuje količinu litijuma dovoljnu za 1,1 milion električnih automobila. Govorili su da su ekološke dileme riješene i da postoje nove garancije Rio Tinta i EU.“ Kasnije je, kako prenosi ovaj list, Ustavni sud Srbije presudio da je obustavljanje projekta bilo protivustavno“, piše između ostalog u podužem članku minhenskog dnevnika.

„Svako mora da zastupa svoje interese – i mi radimo tačno to“

A ekonomski dnevnik Handelsblat je objavio intervju sa Aleksandrom Vučićem u kojem u naslovu citira predsjednika Srbije: „Mi smo lojalni Evropi“. U intervjuu je Vučić iznio da hoće saradnju sa EU kada je riječ o litijumu i da njegovu eksploataciju neće povjeriti kineskim firmama. On je naglasio i da bi htio da daleko najveći dio iskopanog litijuma bude obrađen u Srbiji, u proizvodnji katalizatora i litijumskih baterija.

Novinari su napomenuli da je „srpsko stanovništvo sve skeptičnije kada je riječ o integraciji" u EU. „Da li Vas to brine"?

„Mislim da je većina Srba za pristup EU. Morate razumjeti da oni koji su protiv toga, nisu to zbog same EU, već zbog tema koje je EU iznijela u vezi sa Kosovom, a kojima nisu zadovoljni. Oni smatraju da EU i NATO primjenjuju dvostruke aršine kada se radi o Rusiji i kada se radilo o našoj zemlji kada je bombardovao NATO 1999. Neki su izgubili entuzijazam za pristup EU, jer se 24 godine nalazimo u procesu pristupa – bez prepoznatljivog priznanja onoga što smo učinili.“

Dio novinarskih pitanja se odnosio na odnose Srbije sa Kinom i Rusijom.

„Sastajete se sa predstavnicima ruske vlade, nedavno ste se sastali sa šefom kineske države i partije Sijem Đinpingom. Srbija je sklopila trgovinski sporazum sa Kinom a pri tome je trgovinska politika stvar EU. Zašto to radite ako hoćete da postanete dio Evropske unije?“

„Da, i kancelar Šolc se sastao sa Sijem Đinpingom. I Njemačka šalje predstavnike svoje vlade u Kinu, nedavno je tamo bio ministar Habek, ako se ne varam. To je sasvim normalno i ima smisla – svako mora da zastupa svoje interese – i mi radimo tačno to.“

„Ali, za razliku od Njemačke, Srbija je sklopila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom 2023, a on je stupio na snagu 1. jula. Kako se to slaže sa Vašom željom da stupite u EU koja je nadležna za trgovinsku politiku?"

„Naravno da smo sklopili Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Evropska uniju je sklopila mnogo trgovinskih sporazuma sa zemljama sa kojima mi nemamo sporazume. Mi se staramo o sopstvenoj privredi. Naš privredni rast je u prvom kvartalu ove godine iznosio 4,7 odsto – i time smo na vrhu u Evropi.“

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu